АДРЕСА
КОЈОМ ЈЕ РЕДОВНА СКУПШТИНА ЗА 1900. ГОДИНУ, САЗВАНА У НИШУ ЗА ДАН 29. ДЕЦЕМБРА 1900. ГОДИНЕ, ОДГОВОРИЛА
ЊЕГОВОМ ВЕЛИЧАНСТВУ КРАЉУ СРБИЈЕ
АЛЕКСАНДРУ I.
НА ЊЕГОВУ ПРЕСТОНУ БЕСЕДУ
КОЈОМ СУ ОТВОРЕНЕ СЕДНИЦЕ ИСТЕ СКУПШТИНЕ 30. ДЕЦЕМБРА 1900. ГОДИНЕ
Ваше Величанство,
Премилостиви Господару!
Твоја прва поздравна реч, да је Србија добила Краљицу, а Ти, Господару, верног и милог друга у животу, испунила је Народно Представништво осећањима највеће радости.
Народ српски није имао радоснијега дана од онога, када си му прокламацијом Својом од 8. јула ове године јавио: да на престо српски за Краљицу уздижеш Српкињу од племенитог и честитог колена војводе Николе Луњевице, одличнога помагача Твога великога и неумрлог Прадеда. Тим избором, Господару, Ти си најјаче загарантовао и Своју породичну срећу и лепшу будућност српскога народа.
Народ је српски са највећом радошћу саслушао Твоје речи, Господару, да је женидбом Твојом обезбеђен домаћи мир и права породична срећа у Твоме Светлом Двору, чега си и Ти и веран Ти народ био највише жељан. Народ српски увек је у срећи Обреновића налазио своју срећу, и он је данас најсрећнији кад на престолу српскоме поред Тебе гледа и Краљицу Српкињу, чија ће чиста љубав бити неисцрпни извор Твоје сталне домаће среће, а у чијем ће срцу наћи одзива и сваки откуцај срца вернога Ти народа српскога. Народно Представништво уверено је, да ћеш Ти, Господару, у љубави узвишене и племените Краљице Драге наћи нове снаге, и радује се Твојој витешкој одлучности да стално истрајеш с узвишеном Супругом на месту где сте, јер у Вама види најбољу гарантију за срећу и славу Отаџбине и Дома Обреновића.
Народна скупштина испуњена је низмерном радошћу, што је Господ Бог благословио Твој брак, те ће народ српски доживети онај најсрећнији дан, који ће му зајемчити трајност и подмладак Народне Династије.
Особито се радује Народно Представништво, што је Ваше Величанство, држећи се лепих обичаја и предања српскога народа, умолило унука блаженопокојнога Цара Ослободиоца, да Му буде венчани кум, и што је Његово Императорско Величанство, Цар Никола II, одазвао се тој жељи. Тиме су везе духовнога сродства срећно поновљене, и тиме је Цар Император јавно дао доказа о Својим личним симпатијама према Краљу Србије и Краљевском Дому, на чему ће Му народ српски вечито бити благодаран. Крвно сродство, које постоји између рускога и српскога народа, добило је речита израза у кумовању Цара Рускога Краљу Српскоме, а у томе гледа Народно Представништво нову залогу и ново јемство за будућност и напредак Србије.
Народна Скупштина примила је са задовољством саопштење Вашега Величанства, да су односи Краљевине Србије и с осталим великим силама и суседним државама правилни и пријатељски. Старање да се ти пријатељски односи и у напредак одрже и боље развију, нарочито са двема великим суседним царевинама, Аустро-Угарском и Турском, са којима нас везују толики интереси саобраћајног и привредног напретка, крепе наду Народног Представништва да ће се тиме још боље и поузданије обезбедити економни и културни напредак нашега народа.
У истини царска пажња Његовога Величанства Султана, указана према Краљу и Краљици Србије, одмах после Њихова венчања, изашиљањем нарочитог посланства, остаће у најлепшој успомени и захвалности у народу српскоме. Сусетска предусретљивост Његовог Величанства Султана према Србији у питању о царинској диференцијалној тарифи, нов је доказ пријатељских односа. То даје Народној Скупштини наде, да ће се и друга крупнија и важнија питања између Турске и Србије повољно решити.
Походу Његовог Величанства Шаха Персијског сматра Народно Представништво као доказ, да Србија и Краљев Двор уживају лепа гласа не само у Европи, него и на далеком истоку, и радује се што је Ваше Величанство имало прилике да измени пријатељске изјаве са Његовим Величанством Шахом Персијским.
Ваше Величанство,
Витешки Краљу!
Народно Представништво сматра, да је промена владе најважнији догађај у нашим унутрашњим приликама од последњега састанка Народне Скупштине па до данас. Оно искрено жали, што чланови бивше владе, којима је било поверено извршење програма од 11. октобра 1897. нису показали у очекиваној мери ни добре воље, ни државничке способности, ни потребне умешности, да одговоре великим надама и очекивањима Круне, иако им је у пуној мери указивана помоћ од Народне Скупштине и драгоцено поверење од Вашега Величанства. Тесногруда нетрпељивост и често подавање утицајима, које Устав не допушта, учинили су да су место очекиваног мира и сталожености у земљи, завладали затегнути односи и међусобна мржња и потајна трвења. То беху зле последице, које су потекле из неправилно схваћеног и рђаво изведеног програма. Нелојално и преступно понашање чланова бивше владе у питању Твоје женидбе, која је толико важна и која је толико одговарала жељама и осећањима народа, изазвала је чуђење, запрепашћеност и строгу осуду Народног Представништва, које је веровало, да његов Господар може и у мучнијим приликама наћи потпоре и савета у људи, који су у онако обилној мери уживали поверење Круне и Народнога Представништва.
Позивање на управу земље људи ширих државничких погледа, људи мање ангажованих у ранијим политичким борбама, примио је и поздравио цео народ српски као велику политичку добит, као напредак од велика значаја. Тај догађај поздравља Народна Скупштина са пуно наде, и излази са поверењем на сусрет новој влади, коју ће својски помагати у свима пословима, којима ће се ићи на то, да се партијска искључивост и лични тесногруди рачуни сузбију, и да се државним пословима да бољи земаљским интересима повољнији правац. Што се садашња влада у критичноме тренутку са највећим родољубљем и готовошћу одазвала позиву Вашега Величанства, и тиме поред владалачког признања, заслужила и потпуно поверење Краљево, томе се Народно Представништво искрено радује, и мило му је чути, да је његов Краљ у једном тешком тренутку нашао у српској интелигенцији потребан број истакнутих родољуба и патриота, вољних да послуже своме Краљу и својој Отаџбини.
Племенитост срца Вашега Величанства после прокламације од 8. јула ове године најлепње се огледа у акту помиловања свију политичких осуђеника, јер тиме је у новој политичкој ери бачена копрена заборава на доскорашњу тешку прошлост, што Народна Скупштина сматра као претечу бољих и ведријих дана.
Народна Скупштина потпомагаће владу са највећом вољом и готовошћу у остварењу њеног задатка, јер су њиме обухваћене најбитније жеље и потребе српскога народа. Умирење земље, прибирање народне снаге и консолидовање свих односа, Народно Представништво сматра као најглавније погодбе за политички, привредни и културни развитак нашега народа, и потпуно је уверено, да ће влада таким радом обезбедити бољу будућност српскога племена. Народна Скупштина радује се, што је влада стављена у могућност, да лакше изведе свој главни задатак тиме, што су престали многи узроци који би јој могли сметати.
Народно Представништво узима на повољно знање саопштење Вашега Величанства, да се Краљ Милан за свагда уклонио из земље, јер су тим самим раскинуте сваке везе са политичким заблудама и пометњама из ранијих времена.
Народна је Скупштина увек гледала на уређење државних финансија, као на најглавнију погодбу за развитак и напредак осталих грана државнога живота. Она ће и сада поклонити сву своју пажњу томе најважнијем питању, које се већ читав низ година налази на дневноме реду. Са највећим задовољством прима она намеру владину, да путем штедње поради на остварењу буџетске равнотеже, а учињену уштеду у расходима за идућу годину, цени као срећан и озбиљан почетак, да се државни буџет што пре доведе у равнотежу. Измене у одредбама закона о порезу на зараду Народно ће Представништво потпомоћи најтоплије, јер је тај закон противан правичности, а својом претераношћу исцрпљује материјалну снагу народну, те тиме омета и привредни развитак наше земље.
Од добро уређене администрације и судства, које се заснива на строго моралној основи, зависи и уређење разноврсних односа у држави, који несумљиво утичу и на материјално стање земље и на уређење њених финансија. Прва погодба добре администрације лежи у ваљаним и спремним чиновницима, али је исто тако важна погодба и у самосталности чиновника, која ће их сачувати од самовоље и омогућити их, да своју службу врше строго по одредбама закона земаљских. Народно је Представништво срећно, што се у овоме важноме питању слаже потпуно са владом, и неће му никакве материјалне жртве бити велике, само да зајемчи спремним и ваљаним чиновницима строго законити рад у земљи нашој.
Гледајући на судове, као на установе, које својим радом имају да обезбеде правду, која по уверењу народноме „држи земљу и градове“, Народна Скупштина учиниће са своје стране све да српски судови и даље очувају свој лепи глас.
Она ће најбољом вољом прихватити предлог владин, којим би се судском самосталношћу одстранио сваки утицај на судије у изрицању правде, и биће увек готова да спремне и савесне судије пристојно награди; а радо ће прихватити и сваки владин предлог, којим се зајемчава правилно вршење правде.
С истом вољом и готовошћу ми ћемо изаћи на сустрет и свима осталим предлозима владиним по струкама Министарства Унутрашњих Дела, Народне Привреде, Грађевина и Просвете, којима се иде на унапређење појединих државних грана и којима се омогућава правилан и брз развитак извесних културних и привредних задатака.
Ваше Величанство,
Народ српски вазда је гледао на војску као на узданицу Земље и Престола. Са радошћу је примао свако њено побољшање. Народно Представништво само је израз свега српскога народа, кад овде изјављује: да закон о устројству војске, којим се усваја такав војни систем који најбоље одговара духу народноме, сматра као закон, који најјаче задовољава жељу народну.
Народна Скупштина ће са појачаном готовошћу изаћи на сусрет овоме предлогу, што он најбоље одговара нашем економском и државном животу, потребама народа, државној финансијској моћи, задовољава најбитније интересе војске и што зајемчава ону народну љубав, ону одушевљеност и онај дух, који су и створили данашњу Србију.
Народно Представништво ће озбиљно и пажљиво проучити и остале законске предлоге по струци војној и решиће их с оном патриотском готовошћу, која ће потпуно задовољити очекивања Вашега Величанства а нашега љубљенога Краља.
Испуњени осећањима најискреније оданости, верности и љубави према Теби, Господару, и Твојој Узвишеној Супрузи, а нашој милој Краљици, кличемо из дубине душе:
Да живи наш витешки Господар и Краљ АЛЕКСАНДАР I.
Да живи узвишена, прва после Косова Краљица Српкиња, ДРАГА.
31. Децембра 1900. године
У Нишу.
Председник
Народне Скупштине
Сима Несторовић
Потпреседник
Драгутин Стаменковић
Секретари:
МИЛЕНКО МАРКОВИЋ, ГАЈА ШВАБИЋ, СТЕВАН МОСТАРЧИЋ, СТЕВАН ВЕСЕЛИНОВИЋ И МИЛОШ ИЛИЋ.
НАРОДНИ ПОСЛАНИЦИ