СРПСКИ ДИНАР У ВРЕМЕ ВЛАДАВИНЕ ДИНАСТИЈЕ ОБРЕНОВИЋ
Суочен са проблемима које је изазивала употреба бројних врста новца у Кнежевини Србији, кнез Михаило Обреновић доноси решење о ковању српске монете. Тако је настао ковани новац израђен од легуре бакра у апоенима од 1, 5, и 10 пара, са ликом кнеза Михаила на аверсу и годином издања 1868. Нова новчана јединица, динар, искована је у сребру 1875. године. Она је носила лик кнеза Милана, а израђена је у апоенима од 50 пара и 1 и 2 динара. Први златни новац у Србији, у номиналној вредности од 20 динара, искован је 1879. године. Поводом проглашења кнеза Милана за краља Србије 6. марта 1882. године искован је златни новац од 10 и 20 динара, популарно назван „миландор”.
Србија је своју националну монету уобличила усвојивши стандарде Латинске новчане уније, чије су строге одредбе прописивале степен финоће метала за израду кованог новца, као и ковничке стопе.
У каснијем периоду емитовано је још неколико врста кованог новца. Последња емисија новца са ликом владара из династије Обреновића потиче из 1897. године, када је у сребру искован новац од 1 и 2 динара са ликом краља Александра I Обреновића.